Počeci integracionih procesa u Evropi datiraju još iz vremena formiranja zemalja Beneluksa 1944. godine i prve Ekonimske zajednice za ugalj i čelik (Pariz), Ugovora o formiranju EEZ (Rim), do formiranja EU (Mastriht) i proširenja na EU 25. Sada se postavljaju nove vizije proširenja EU sa dilemom gde su granice Evrope. Od Ugovora u Rimu 1957. godine, pa preko prvih politickih konflikata i formiranja tada potpuno nove ekonomske grupacije EFTA, proširenja su usledila u godinama 1972, 1980, 1986, 1995, 2004. Sadašnji kandidati su Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Turska, potencijalni kandidati su zemlje Zapadnog Balkana. Nakon toga slede pregovori sa zemljama Mediterana i Rusije.
Ostvarujući jedinstveno tržište, ekonomsku i monetarnu uniju i primenom zajedničke politike, Evropa promoviše:
1) Harmonizovani, izbalansirani i održivi razvoj privrednih aktivnosti
2) Visok nivo zaposlenosti i socijalne zaštite
3) Jednakost muškaraca i žena
4) Održivi rast bez inflacije
5) Visok stepen konkurencije i konvergencije privrednih aktivnosti
6) Visok nivo zaštite i unapređenja kvaliteta zaštite životne sredine
7) Rast životnog standarda i kvaliteta života
8) Privredno i socijalno jedinstvo, kao i solidarnost medu zemljama članicama.
Zajednička politika ce se sprovoditi u sledećim oblastima:
| 1) Zajednička trgovinska politika |
7) Transevropska mreža |
| 2) Carinska saradnja |
8) Industrija |
| 3) Socijalna politika i obrazovanje |
9) Ekonomska i socijalna kohezija |
| 4) Kultura |
10) Istraživački i tehnološki razvoj |
| 5) Zdravstvo |
11) Zaštita životne sredine |
| 6) Zastita potrošača |
12) Saradnja u sveukupnom razvoju |
|
