Od donošenja ranijeg Zakona o deviznom poslovanju aprila meseca 2002. godine ostvarene su krupne promene u privrednom sistemu zemlje kao što su: privatizacija preduzeća, izvršena je reforma bankarskog sektora, carinski i spoljnotrgovinski sistemi su prilagodjeni sistemima Evropske Unije i dr. Sve ove promene uslovljavale su veću liberalizaciju deviznog sistema što je učinjeno novim Zakonom o deviznom poslovanju.

U odnosu na prethodni, ovaj Zakon sadrži nova rešenja koja ga čine specifičnim u odnosu na sve ranije donete zakone o deviznom poslovanju.
» Zakon o deviznom poslovanju je usaglašen sa odredbama drugih relevantnih zakona kojima se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, tržište hartija od vrednosti, osiguranje, investicioni i penzijski fondovi.
» Usled potrebe da se Zakonom na jednom mestu i na sveobuhvatan način uređuju kako tekuće, tako i sve kapitalne transakcije u platnom bilansu, u skladu sa komparativnom praksom u drugim zakonima o deviznom poslovanju u zemljama u okruženju, u Zakon su unete odredbe kojima se uređuje materija kreditnih poslova sa inostranstvom. Ovakvo rešenje istovremeno čini nepotrebnim postojanje posebnog zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom. Time se istovremeno smanjio broj zakona kojima se uređuje priliv kapitala u zemlju i odliv kapitala iz zemlje i olakšalo upoznavanje zakona koji ima za rezultat jednostavniji i transparentniji pravni ambijent za privlačenje inostranog kapitala.
» Kako bi se što više smanjilo i eliminisalo uplitanje i administriranje države u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova, izvršeno je produženje krajnjeg roka, sa 90 na 180 dana, do koga su rezidenti u obavezi da unesu sredstva plaćanja u Republiku po osnovu izvoza, odnosno da izvrše uvoz robe ili usluge koji je unapred plaćen. Ovim produženjem roka, a ceneći pri tome stanje i kretanje u trgovinskom bilansu, izvršen je u ovom trenutku mogući stepen liberalizacije uz zadržavanje instrumenta kontrole naplate izvoza, odnosno uvoza po avansnom plaćanju. Ovakvo rešenje je takođe na liniji približavanja i usklađivanja naše regulative sa praksom zemalja koje žele da pristupe Evropskoj uniji.
» Posao izvoza robe i usluga izuzetno se može naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga, što znači da je utvrđena mogućnost prebijanja dugovanja sa potraživanjem.
» Na liniji liberalizacije deviznih transakcija utvrdjena je mogućnost kupovine potraživanja i dugovanja od strane banaka i drugih pravnih lica. Ova rešenja obezbedjuju potrebna obrtna sredstva za povećanje proizvodnje ili otpočinjanje novih proizvodnih programa. » Krivičnim delom se smatra naplata, plaćanje ili izdavanje naloga za plaćanje po osnovu fiktivnog ugovora ili neistinite isprave za iznos preko 100.000 evra. Propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
» Izvršena je dodatna liberalizacija kapitalnih transakcija - regulisana je mogućnost plaćanja radi ulaganja u inostranstvo investicionih i dobrovoljnih penzijskih fondova, mogućnost plaćanja po osnovu ugovora o osiguranju sa stranim osiguravajućim društvom, a poslovi sa dugoročnim hartijama od vrednosti su, u cilju pospešivanja razvoja finansijskog tržišta i privlaćenja stranih investitora, jasno i precizno definisani.
» Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata - pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvo vrši se slobodno.
» Ulaganje kojim ulagač stiče više od 10% učešća u osnovnom kapitalu, smatra se direktnom investicijom. » Ulaganje kojim ulagač stiče manje od 10% učešća u osnovnom kapitalu, smatra se poslom investiranja u vlasničke hartije od vrednosti.
» Krediti u devizama u zemlji dozvoljeni su rezidentima fizičkim licima za kupovinu nepokretnosti u zemlji.
» Plaćanja radi sticanja svojine nad nepokretnostima rezidenata u inostranstvu i nerezidata u Republici, vrše se slobodno u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko pravni odnosi.
» Ogranak stranog pravnog lica - rezident može vršiti prenos sa računa u inostranstvo po izmirenju poreskih obaveza.
» Prenos sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta je slobodan.
» Obrazuje se Devizni inspektorat.
» Analogno rešenjima sadržanim u ovom Zakonu da su rezidenti dužni da devize ostvarene izvozom unesu u Republiku, u propisanom roku, predvidjeno je da se i dobit, kao i garantni depozit po osnovu izvodjenja investicionih radova takodje unese u Republiku, ali tek po završetku izvodjenja investicionih radova, odnosno isteku garantnog roka. Rezidenti su dužni da o ostvarenoj dobiti po tim poslovima izveste Devizni inspektorat.