U organizaciji Privrednog savetnika – Informacione tehnologije, d.o.o. Beograd, u Komori Kragujevac, 25. aprila 2014. godine održaće se Info-seminar na temu „Izmene zakonske regulative u Srbiji, njihova primena i praktičan prikaz kroz softversko rešenje edicija Mali poslovni programi 2“

Poziv »

Tradicionalne nagrade beogradskog Međunarodnog sajma građevinarstva, koji je održan ove godine od 8. do 12. aprila, dodeljene su i na jubilarnoj, 40. manifestaciji. Među dobitnicima, ove godine se našao PEŠTAN d.o.o. – Aranđelovac, koji je dobio nagradu “Nova vizura” za niskošumnu kanalizacionu cev.
O najuspešnijim izlagačima ove godine odlučivao je stručni žiri, sastavljen od profesora Univerziteta i članova Odbora za građevinarstvo Privredne komore Srbije.

Hotel “Izvor” iz Aranđelovca dobitnik je nagrade “Najbolji hotel Balkana”, koju svake godine tradicionalno dodeljuje Balkanska asocijacija hotelijera (BAHA). Nakon nominacije, stručna komisija je 11. aprila 2014. godine zvanično objavila da je jednoglasno doneta odluka da je “Izvor” apsolutni ovogodišnji pobednik.
Zvanično uručenje nagrade će biti u Bugarskoj, na svečanoj ceremoniji prilikom otvaranja ovogodišnje letnje turističke sezone.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regres za gorivo kao i Pravilinik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regres za đubrivo sa ciljem unapređenja proizvodnje kroz stimulisanje nabavke određenih inputa za proizvodnju. Mere su namenjene proizvođačima primarnih poljoprivrednih proizvoda u biljnoj proizvodnji i njima se utiče na smanjenje cene koštanja za proizvođače.
Registrovani poljoprivredni proizvođači imaju pravo na korišćenje regresa za gorivo i đubrivo ako u periodu od 1. januara do 15. novembra tekuće godine, ove inpute kupe za radove u poljoprivredi.
Svako registrovano gazdinstvo ima pravo na 3.000 dinara po hektaru za kupovinu dizel goriva i 3.000 dinara po hektaru za kupovinu mineralnog đubriva. Regres za kupljeno gorivo odobrava se u visini od 50 dinara po litru kupljenog goriva, odnosno odobrava se regres u visini od 10 dinara po kilogramu kupljenog đubriva.
Zahtevi za ostvarivanje prava za regres za gorivo odnosno đubrivo podnose se jedanput godišnje u dva primerka Ministarstvu finansija - Upravi za trezor i to u periodu od 5. maja do 20. novembra tekuće godine. Poljoprivrednici su u obavezi da uz zahtev za regres prikažu i fiskalne račune kupljenog inputa.

Ekonomsko odeljenje Ambasade Slovačke u Beogradu nas je informisalo o održavanju manifestacije „Međunarodni mašinski kooperacioni dan - Engineering 2014“, koji će se održati 21. maja 2014. godine tokom 21. Međunarodnog sajma mašinske industrije u prostorima Sajma Agrokomplex u Nitri, u Slovačkoj.
Engineering 2014 održaće se u organizaciji Slovačke agencije za razvoj investicija (SARIO), u saradnji s BIC Bratislava (Business and Innovation Centre), koji je koordinator mreže Enterprise Europe Network u Slovačkoj.
Rok za prijavu je 2. maj 2014.

Pozivnica na srpskom jeziku »
Pozivnica na engleskom jeziku »

Na svečanosti u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 9. aprila održano je proglašenje 23 pobednika u različitim kategorijama za 2013. godinu u okviru desete dodele nagrade “Najbolje iz Srbije”. Ova akcija ima za cilj promociju najboljih robnih i korporativnih brendova iz Srbije, afirmaciju domaće privrede i unapređenje imidža domaćih robnih i korporativnih brendova na domaćem tržištu, kao i unapređenje percepcije proizvoda Made in Serbia i podsticanje inovacija.
Kompanija Metalac iz Gornjeg Milanovca proglašena je za najbolji korporativni brend u protekloj deceniji, a keks „Plazma“ koncerna Bambi iz Požarevca za najbolji robni brend.
U kategoriji Najbolji izvoznik, za veliko preduzeće, pobednici su Fijat automobili Srbija, dok je, kada je reč o malim i srednjim preduzećima, tu titulu poneo Bioenerdži point.
Kada je reč o Korporativnom brendu, nagrađeni su: Koncern Bambi, Nektar, Hemofarm, Alfa Plam, Mona, NIS, DIS i Energoprojekt Entel.
U kategoriji Robni brend, najbolji su Iskon ulje, Jelen pivo, Meriks, Metalac posuđe, Ikstrim intimo i Hibrid suncokreta Sumo 1 PR.
Nagrađeni su i beogradska poslastičarnica Mamas biskvit haus, Premia i Naše zrno, koje je ocenjeno kao najuspešnije uvođenje novog brenda.
Najbolji inostrani korporativni brend koji posluje u Srbiji je Koka kola Helenik, a najbolje uvođenje stranog brenda na tržište Srbije je Gazprom petrol stejšns.
Najbolje javno, državno ili dominantno državno preduzeće je Telekom Srbija, a najbolji brend sa zaštićenim geografskim poreklom je Futoški kupus.
Desetu, jubilarnu akciju „Najbolje iz Srbije“ organizovala je PKS u saradnji sa Ministarstvom spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i dnevnim ekonomskim listom "Privredni pregled".

Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je Konkurs za dodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta za 2014. godinu. Konkurs se odnosi na nova investiciona i druga ulaganja koja obuhvataju: kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta, izgradnju specifičnih građevinskih objekata kao protiverozione mere, komasaciju, uređenje (revitalizaciju) poljskih puteva, izgradnju sistema za navodnjavanje, nabavku nove opreme za navodnjavanje u 2014. godini, privođenje kulturi obradivog poljoprivrednog zemljišta, melioraciju livada i pašnjaka, davanje u zakup obradivog poljoprivrednog zemljišta, studijsko-istraživačke radove i projekte u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta od značaja za Republiku Srbiju i studijsko-istraživačke radove, programe i projekte u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta od značaja za jedinicu lokalne samouprave.
Korisnici sredstava za radove na novim investicionim i drugim ulaganjima na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta po ovom Konkursu, mogu biti jedinice lokalne samouprave, fizička lica, PSSS, naučnoistraživačke organizacije, poljoprivredne škole, manastiri, crkve i zadužbine, privredna društva i preduzetnici, udruženja korisnika voda i zemljoradničke zadruge.
Sredstva za realizaciju radova na izgradnji sistema za navodnjavanje (vodozahvat i/ili primarna mreža sa opremom koja se postavlja na primarnu mrežu za navodnjavanje) iznose 385.000.000 dinara, a rok za podnošenje prijava je 5.maj 2014. godine.
Kompletan tekst Konkursa možete poručiti u Udruženju za poljoprivredu RPK Kragujevac.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije potpisao je sa predstavnicima banaka i osiguravajućih kuća ugovore o regulisanju međusobnih prava i obaveza u poslovima kreditne podrške poljoprivrednicima i pratećeg osiguranja.
Ugovori su potpisani sa 13 banaka i 6 osiguravajućih kuća. Ugovori su potpisani sa Komercijalnom bankom, Prokredit bankom, Banka Intezom, Kredi – Agrikol bankom, Erste bankom, Hypo bankom, Societe Generale bankom, Opportunity bankom, Sberbankom Srbija, NLB bankom, OTP bankom, Moskovskom bankom i Poštanskom štedionicom, kao i sa osiguravajućim kućama DDOR Novi Sad, Delta Đenerali, Dunav osiguranje, Globus, Triglav i Milenijum.
Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku poljoprivrednicima definisano je da se kreditna podrška ostvaruje podnošenjem pismenog zahteva banci uz dostavljanje prateće dokumentacije.

Novim pravilnicima definisan način ostvarivanja prava na podsticaje po košnici pčela, uslovi u pogledu prostora, opreme i stručnog kadra za obavljanje veštačkog osemenjavanja i uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.
Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje, od 15. aprila do 31. maja tekuće godine. Novina pravilnika o osemenjavanju je da će i odgajivači, posle završenog Programa stručnog osposobljavanja i izvršene provere osposobljenosti, imati potvrdu za obavljanje veštačkog osemenjavanja u sopstvenom stadu. Premije za mleko ostvariće proizvođač koji preda najmanje 3.000 litara kravljeg mleka po kvartalu, odnosno najmanje 1.500 litara kravljeg mleka po kvartalu, ako je proizvedeno na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Prečišćene tekstove novih pravilnika možete naručiti u Udruženju za poljoprivredu RPK Kragujevac.

Danas je u Regionalnoj privrednoj komori Kragujevac održana konferencija za novinare „Za zdrave šume Srbije- Uništavajmo gubara“.
Konferenciju su otvorili Predrag Lučić, potpredsednik RPK Kragujevac i Dušan Petković, projekt menadžer u RPK Kragujevac, zadužen za poljoprivredu. Problem gubara i opasnost koja od njih preti, prisutnim novinarima predstavila je Slavica Radojičić- Antić, iz Javnog preduzeća Srbijašume - Šumsko gazdinstvo Kragujevac. U jesen 2013. godine na području Šumskog gazdinstva Kragujevac konstatovana je povećana brojnost gubarevih legala na oko 1200 ha državnih šuma i na 300 ha privatnih šuma. Najzaraženije su šume u opštinama Velika Plana, Kragujevac, Smederevska Palanka, Knić i Gornji Milanovac. Pored toga što su na ovoj konferenciji predstavljene mere koje su sproveli radnici ŠG Kragujevac, zajedno sa lovačkim i planinarskim udruženjima i Prirodno- matematičkim Fakultetom iz Kragujevca, ona ujedno predstavlja i apel privatnim vlasnicima šuma i voćnjaka da do kraja ove nedelje sprovedu mere uništavanja jajnih legala gubara, jer je to i njihova zakonska obaveza.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije donelo je Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku poljoprivrednim gazdinstvima.
Krediti, koji se odobravaju na rok od jedne do tri godine sa grejs periodom do godinu dana, odobravaju se i isplaćuju u dinarima, bez valutne klauzule. Kamatna stopa je 4% na godišnjem nivou za kredite u stočarstvu i 6% za kredite plasirane u razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva, cvećarstva i za u ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu.
Pravo na kreditnu podršku ostvaruju fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica (zemljoradničke zadruge sa najmanje 10 članova zadruge koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i mikro i mala pravna lica). Ukupan iznos kredita za fizička lica, preduzetnike i pravna lica je do 5.000.000 dinara, a za zemljoradničke zadruge do 15.000.000 dinara.
Kreditna podrška može se koristiti za više namena (stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarsto i cvećarstvo, za investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu), a uskoro se očekuje potpisivanje ugovora sa poslovnim bankama i osiguravajućim društvima, nakon čega će biti poznata procedura za odobravanje kredita i banke koje će ih odobravati.
Kompleta tekst možete pogledati OVDE.

Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o smanjenju naknada za izvršene veterinarsko - sanitarne preglede. Odluka podrazumeva korekciju naknade koja se plaća po toni mleka, kao i korekciju naknada za izvršene veterinarsko-sanitarne preglede prilikom utovara živine. Korekcija je izvršena u cilju zaštite malih proizvođača.
Izmena Odluke o visini naknada za izvršene veterinarsko - sanitarne preglede doprineće olakšanom radu industrije mesa i mleka kao i pratećih industrija, jer odluka podrazumeva da se iznos naknade utvrdi na minimalnom iznosu, propisanom Regulativom EC 882/2004. Na ovaj način, izvozna industrija biće rasterećena od naknada za veterinarsko - sanitarni pregled izvoznih pošiljki, s obzirom da će veterinarsko-sanitarni pregled biti obavljen u toku proizvodnje.
Praktično, uvažene su sugestije proizvođača, koji na ovaj način dobijaju povoljnije uslove prilikom proizvodnje.
Ukinute su naknade za preradu i pakovanje jaja, za preradu i skladištenje meda, za doradu i preradu creva i omotača za kobasice od sirovina životinjskog porekla, za proizvodnju sirila, za preradu sporednih proizvoda životinjskog porekla, za proizvodnju hrane za životinje i hrane za kućne ljubimce.

Na osnovu Zakona o trgovini Vlada je na svojoj sednici 29. januara 2014. godine donela Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500”. Donošenje uredbe, kako je navedeno u obrazloženju, ima za cilj zaštitu tržišta, sprečavanje deformacija u formiranju cena ove robe koja je jako važna za snadbevanja potrošača, a naročitno nižih socijalnih kategorija. U strukturi cene hleba najveći deo troškova odnosi se na brašno tako da se cene formiraju u skladu sa kretanjem cena brašna.

Tekst Uredbe »

Vlada Republike Srbije je u skladu sa Zakonom o podsticajima, a na predlog resornog Ministarstva, usvojila Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2014. godinu. Sredstva će se raspoređivati za direktna plaćanja u odgovarajućim maksimalnim iznosima za podsticajne mere ruralnog razvoja i za posebne podsticaje. Budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije za 2014. iznosi 45,4 milijardi dinara.
Ministar je istakao da su uvaženi zahtevi poljoprivrednika i da će ostati subvencije za registrovane poljoprivrednike u iznosu od 12.000 dinara po hektaru, kao prošle godine, uz značajne novine. Poljoprivrednici bi trebalo da dobiju 6.000 dinara po hektaru i dodatnih 6.000 uz prikazivanje računa. Za razliku od prethodne godine poljoprivrednici će, osim dizel goriva, moći da kupuju i seme i mineralno đubrivo (uz prikazivanje računa). Iznosi će biti precizirani Pravilnikom koji će uskoro biti donet.
Usvajanje Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2014. godinu omogućava isplatu svih subvencija i premija u poljoprivredi i ruralnom razvoju tokom ove godine, a uskoro će početi i isplata zaostalog duga poljoprivrednicima koji je najmanji u poslednjih pet godina.

Uredbu možete pogledati ovde »

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić predstavio je Nacrt strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2014-2024. Nacrt definiše razvojne ciljeve i prioritete uz potpuno uvažavanje koncepta održivog razvoja i jačanje nove uloge poljoprivrede u ekonomiji i društvu.On je na prezentaciji ovog dokumenta, u Narodnoj banci Srbije, naveo da su Strategijom definisana nova rešenja za pravedniju i ravnomerniju raspodelu raspoloživih sredstava svim potencijalnim korisnicima. Izneto je da bi reforma poljoprivredne politike trebalo da doprinese stvaranju pouzdanog i atraktivnog poslovnog ambijenta u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, da obezbedi veću stabilnost dohotka poljoprivrednih proizvođača i blagostanje seoskog stanovništva.

Nacrt Strategije možete pogledati ovde »