Zelene površine koje se nalaze uz kuće, zgrade, poslovne objekte ili lokale često zahtevaju redovno održavanje. U mnogim slučajevima to nije stvar izbora. Lokalni propisi mogu jasno odrediti ko je dužan da održava travu, žbunje, stabla i druge biljne površine koje se nalaze uz ili oko objekta.
Ako je u pitanju javna površina, brigu o njoj obično vodi opština ili komunalno preduzeće. Ako je reč o privatnoj parceli, vlasnik objekta najčešće ima obavezu da održava zelenilo. Kod zajedničkih prostora u stambenim zgradama, odgovornost prelazi na stanare ili upravnika.
Komunalna inspekcija može izdati upozorenje ili izreći kaznu u slučaju zapuštenosti. U gradovima poput Beograda postoje konkretne odluke koje propisuju kazne za fizička i pravna lica ako ne vode računa o održavanju prostora koji koriste.
Ko ima odgovornost za održavanje zelenih površina?
U nastavku je pregled najčešćih situacija u praksi sa objašnjenjem ko je dužan da održava površinu i koje posledice mogu nastati.
| Situacija | Odgovornost | Napomena |
| Javni pojas pored puta ili park | Opština ili komunalno preduzeće | Građani nemaju obavezu, ali mogu da prijave neuređenost |
| Dvorište uz privatnu kuću | Vlasnik objekta | Neodržavanje može dovesti do kazne ili naloga za uređenje |
| Zajednički prostor u stambenoj zgradi | Stanari ili upravnik | Kolektivna odgovornost, inspekcija može reagovati |
| Prostor ispred firme ili lokala | Zakupac ili pravno lice | Obaveza redovnog održavanja, inspekcija proverava stanje |
| Uklanjanje stabla ili betoniranje | Vlasnik uz saglasnost | Potrebna je dozvola nadležne službe, u suprotnom sledi kazna |
Praktični saveti za održavanje zelenih površina
Održavanje ne mora da znači potpunu posvećenost svaki dan. Dovoljno je da postoji plan, osnovna oprema i pregled onoga što treba raditi tokom godine.
U nastavku se nalazi lista saveta koji važe i za vlasnike kuća, stanare zgrada, i pravna lica koja održavaju prostor ispred svojih objekata.
1. Redovno košenje trave
Trava mora da se seče pre nego što preraste. Visoka i gusta površina otežava rad, privlači štetočine i narušava izgled. Tokom proleća i leta preporučuje se košenje jednom nedeljno, a u jesen dovoljno je dva puta mesečno.
Ako je površina mala i ravna, dovoljna je standardna kosačica. Kada je teren veći, neravan ili već zarastao, mnogo efikasnije rešenje su robotske kosilice brenda Tenk.
Ove mašine omogućavaju brže, sigurnije i stabilnije košenje na složenom terenu, bez fizičkog opterećenja za korisnika.
2. Zalivanje u pravilno vreme
Najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru ili uveče. Tokom letnjih meseci voda brzo isparava, pa zalivanje usred dana ne donosi željeni efekat. Ako se koristi sistem sa tajmerom ili navodnjavanje kap po kap, preporučuje se redovno proveravanje pritiska i filtera.
3. Orezivanje grana i žbunja
Grane koje se šire na prolaz ili ugrožavaju kablove, ograde ili prozore moraju da se skrate. Žbunje treba oblikovati prema prostoru, tako da ne ometa prolaz i da ne zaklanja vidljivost. Orezivanje suvih grana sprečava širenje bolesti kod biljaka.
4. Čišćenje lišća i otpada
Lišće i biljni otpad treba redovno uklanjati. Jesen je posebno zahtevna zbog opadanja lišća koje može da začepi šahte i odvode. Grabljanje se preporučuje jednom nedeljno u sezoni opadanja, a sav materijal može da se iskoristi za kompost.
5. Uklanjanje korova
Korov se mora uklanjati iz korena čim se pojavi. Ako se zanemari, širi se i ugrožava druge biljke. Na većim površinama korisno je koristiti mehanička sredstva, dok se za gredice preporučuje ručno čupanje. Sredstva protiv korova smeju da se koriste samo u skladu sa lokalnim propisima.
6. Provera stanja tla
Zbijeno i ispucalo tlo sprečava rast trave i biljaka. Površina koja se ne koristi može da se preore i obogati kompostom. Ako tlo stalno zadržava vodu, preporučuje se drenaža ili zamena površinskog sloja.
7. Organizacija održavanja
U zajedničkim dvorištima treba jasno dogovoriti ko i kada održava zelene površine. U firmama i lokalima odgovornost nosi pravno lice ili zakupac. Preporučuje se vođenje plana ili angažovanje preduzeća koje profesionalno održava travnjake i drveće.
8. Dozvole i propisi
Za seču stabala, postavljanje betona, ili uklanjanje većih biljaka potrebna je saglasnost opštine. Bez dozvole, vlasnik može dobiti kaznu i nalog da površinu vrati u prethodno stanje. Pre svake promene preporučuje se kontaktiranje nadležne službe.
Kako da proverite da li ste vi odgovorni za održavanje
Mnogi vlasnici objekata i stanari nisu sigurni da li su dužni da održavaju travnjak, žbunje ili drveće ispred svojih zgrada, kuća ili lokala.
Da biste znali da li ste vi odgovorni, dovoljno je da proverite sledeće:
- Ako se zelena površina nalazi na parceli koja je u vašem vlasništvu, održavanje je obavezno.
- Ako se površina nalazi uz objekat koji koristite, a deo je privatne ili zajedničke parcele, najčešće vi snosite odgovornost.
- Ako se radi o zajedničkom prostoru stambene zgrade, obaveza se deli među stanarima ili prelazi na upravnika.
- Ako niste sigurni u status površine, preporučuje se da kontaktirate komunalnu inspekciju vaše opštine i zatražite proveru vlasništva i obaveza.
Proveru možete obaviti i putem katastarskog uvida ili u opštinskoj službi za urbanizam. U mnogim slučajevima upravo je neznanje razlog zbog kojeg građani ne održavaju zelene površine.
Kada komunalna inspekcija može da reaguje
Komunalna inspekcija ne dolazi samo po prijavi komšije. U mnogim opštinama inspektori imaju pravo da samoinicijativno izlaze na teren i evidentiraju zapuštene površine.
Inspekcija najčešće reaguje u sledećim slučajevima:
- trava i rastinje ometaju prolaz pešacima,
- zelena površina je zapuštena i vizuelno narušava okolinu,
- postoji opasnost od širenja alergena, zmija, glodara ili insekata,
- lišće ili granje zapušavaju šahte i odvodne kanale,
- orezivanje stabala nije izvršeno i postoji rizik za bezbednost saobraćaja.
Kazne se razlikuju po opštinama, ali najčešće iznose od 10.000 do 150.000 dinara, u zavisnosti da li se radi o fizičkom ili pravnom licu.
U ponovljenim slučajevima može biti izdat i naredni rok za uređenje, sa dodatnim troškovima izvršenja.
Kako urediti dvorište da zahteva manje održavanja?
Ukoliko ne želite da dvorište zahteva stalnu brigu i višesatne radove, postoje jednostavna rešenja koja mogu znatno da smanje obaveze, a da prostor i dalje izgleda uredno i funkcionalno.
- Umesto trave koja zahteva redovno košenje, možete zasaditi nisko pokrivno bilje koje se širi pri tlu i ne raste u visinu. Takve biljke ne traže čestu intervenciju i sprečavaju rast korova.
- Oko stabala i žbunja preporučuje se postavljanje malča. Pored estetskog efekta, malč zadržava vlagu u zemlji i smanjuje potrebu za zalivanjem.
- Površine koje se ne koriste često mogu se urediti dekorativnim kamenjem, tucanikom ili betonskim pločama. Na taj način eliminiše se potreba za košenjem i zalivanjem, ali je važno da prethodno proverite da li se radi o delu parcele koji podleže urbanističkim pravilima.
Zaključak
Zelena površina uz objekat ne sme da bude prepuštena sama sebi.
Ako pripada vama, onda je na vama i da je održavate. Ako niste sigurni čija je, proverite pre nego što vas opština podseti.
Sve može da se reši jednostavno, dok god ne postane problem. U pitanju nije samo uređenje, već i odgovornost.